Brze veze
STETNOST
Crna trulež korena razara koren i podnožje stabla zitarica.
Napada koren, prizemni deo stabla pšenice, ječma, raži i tritikalea, a i korove iz familije trava.
Smatra se najvažnijom bolešću korena pšenice u svetu, sa gubicima prinosa do 50% u uslovima velikog napada bolesti.
SIMPTOMI
Zaraza počinje na korenu vec u jesen, često bez vidljivih simptoma iznad zemlje.
Prvi znaci su zaostajanje u porastu i žućenje donjeg lišća.
Koren potamni, postaje krt i na kraju crn. Bolest se obično vidi u fazi nalivanja zrna.
Biljke prevremeno sazrevaju i često imaju izbeljene klasove.
Takvi klasovi su sa šturim zrnom, a pri čupanju biljka lako izlazi iz zemlje.
Pri sumnji oljuštite lisne rukavice i pogledajte crno, sjajno podnožje stabla.
CIKLUS RAZVOJA
Gljiva preživljava u zaraženim ostacima useva i na korenu trava, a zaraza se prenosi u zemlji, kontaktom korenova.
U prvoj pšenici u plodoredu bolest je obično slabija, ali se zaraza gomila pored korena pšenice iz godine u godinu.
Bolest se najvise razvija kada je prolece vlažno.
MERE BORBE
Preventivne mere borbe
Protiv ove bolesti agrotehnika je glavni i skoro jedini oslonac:
Plodored: izbegavati žito posle žita. Širokolisni usevi prekidaju niz, jer širokolisni usevi čine delotvoran prekid lanac razvoja ove bolesti.
Korovi trave: uništavati samoniklu pšenicu i trave (pirika, ljulj), jer one održavaju zarazu.
Rok setve: Sejati u optimalnom roku. Raniji rok setve pojačava gomilanje bolesti.
Priprema zemljišta: dobra struktura i drenaža.
Hemijske mere borbe
Mogućnosti su ograničene. Zaraza je u zemlji, pa folijarni fungicidi nemaju dovoljno efekta.
Tretiranje semena: budući da se patogen moze prenositi i žetvenim ostacima, obavezno je tretiranje semena pre setve registrovanim fungicidnim preparatima (semenskim fungicidima).
Preporučene aktivne materije za tretman semena: (tebukonazol) Semesan…, (difenokonazol) Different…